ZANIMLJIVOSTI IZ SVETA NAUKE I ŽIVOTA NAUČNIKA

• Jedan od najvećih branilaca i pristalica korišćenja u medicinske svrhe, ali i konzument kokaina bio je bečki neurolog Sigmund Frojd. On je počeo da se bavi proučavanjem efekata ove droge još 1884. godine i u svojim kliničkim beleškama jasno je isticao da najviše voli da eksperimentiše sam na sebi. 

Kako je patio od aritmije i blokada disajnih puteva, to mu je bio dovoljan izgovor da uživa ogromne količine droge. 
Ipak, Frojd nije prvi pisao o kokainu. Do 1880. godine brojne farmaceutske kompanije su proizvodile koncentrat - kokain-hidrohlorid, a mnogi lekari su izveštavali o dejstvu novog “leka” na njihove pacijente. 

• Ako bi neka žena u Teslinom društvu za večerom nosila bisere – on ne bi mogao da jede. Uopšte nije podnosio glatke i okrugle površine. Trebalo mu je dugo vremena da se navikne na bilijarsku kuglu     

Isak Njutn je osim nauci svoj doprinos dao i – mačkama: 

Dok je sedeo u svojoj laboratoriji proučavajući fizičke osobine svetla, njegova mačka je želela čas da uđe u sobu, a čas da izađe iz nje. Njutn nije želeo da stalno otvara vrata ljubimcu, ne bi li mu ušla svetlost i poremetila uslove u laboratoriji, pa je odlučio da iseče kvadrat na vratima, tako da mačka može da gurne vratanca i uđe kad hoće, a da se ona sama za njom zatvore.
On je napravio jednu veću i drugu manju rupu za mačku i njeno mladunče, ne računajući na to da će mače pratiti svoju majku kroz veću rupu.

Dok su jedni pripisivali njemu da je izumeo vratanca za mačke,  neki su osporavali da on ima veze sa ovim izumom.

 Imao ili ne, u svakom slučaju novi izum je rođen! Mačke su dobile svoja vrata!

•