ZANIMLJIVOSTI IZ SVETA NAUKE I ŽIVOTA NAUČNIKA

• Jedan od najvećih branilaca i pristalica korišćenja u medicinske svrhe, ali i konzument kokaina bio je bečki neurolog Sigmund Frojd. On je počeo da se bavi proučavanjem efekata ove droge još 1884. godine i u svojim kliničkim beleškama jasno je isticao da najviše voli da eksperimentiše sam na sebi. 

Kako je patio od aritmije i blokada disajnih puteva, to mu je bio dovoljan izgovor da uživa ogromne količine droge. 
Ipak, Frojd nije prvi pisao o kokainu. Do 1880. godine brojne farmaceutske kompanije su proizvodile koncentrat - kokain-hidrohlorid, a mnogi lekari su izveštavali o dejstvu novog “leka” na njihove pacijente. 

• Ako bi neka žena u Teslinom društvu za večerom nosila bisere – on ne bi mogao da jede. Uopšte nije podnosio glatke i okrugle površine. Trebalo mu je dugo vremena da se navikne na bilijarsku kuglu     

Isak Njutn je osim nauci svoj doprinos dao i – mačkama: 

Dok je sedeo u svojoj laboratoriji proučavajući fizičke osobine svetla, njegova mačka je želela čas da uđe u sobu, a čas da izađe iz nje. Njutn nije želeo da stalno otvara vrata ljubimcu, ne bi li mu ušla svetlost i poremetila uslove u laboratoriji, pa je odlučio da iseče kvadrat na vratima, tako da mačka može da gurne vratanca i uđe kad hoće, a da se ona sama za njom zatvore.
On je napravio jednu veću i drugu manju rupu za mačku i njeno mladunče, ne računajući na to da će mače pratiti svoju majku kroz veću rupu.

Dok su jedni pripisivali njemu da je izumeo vratanca za mačke,  neki su osporavali da on ima veze sa ovim izumom.

 Imao ili ne, u svakom slučaju novi izum je rođen! Mačke su dobile svoja vrata!

• 
  

Naučna teorija

Termin “teorija” se često upotrebljava u smislu suprotnostin praksi;tada on označava skup rezultata dobijenih putem mišljenja za razliku od delatnosti kojom čovek menja prirodu,društvo i tekovine samog misljenja.Međutim,kada se o teoriji govori u metodološkom smislu,misli se na celotivo objašnjenje jedne grupe pojava koje u sebi uključuje i zakone i formulaciju osnovnih konkretnih uslova(činjenica)iz kojih je delovanjem navedenih zakona grupa pojava u pitanju nastala.Ukoliko su neki od elemenata teorije samo hipoteze i cela teorija je hipotetičkog karaktera.Medjutim,kad su svi njeni stavovi u  dovoljnoj meri potvrđeni,teorija biva definitivno usvojena kao visoko verovatna i naučno zadovoljavajuća.  

•                                   Naučno priznate teorije:

·         Daltonove atomska teorija elektronske disocijacije objašnjava pojave raspadanja elektronske kiseonika,baze ili soli na sastavne jone jone pod dejstvom električne struje,zatim teorija radioaktvnog raspadanja i tako dalje.

·         Jedna od najpoznatijih teorija u biologiji je Darvinova evoluciona teorija-objašnjava nastanak čitavog organskog sveta iz prvobitnih,najjednostavnijih vrsta putem borne za opstanak i prirodnog odabiranja.

·         Marksova kriticka društvena teorija-istorijski razvoj objašnjava sukobom interesa osnovnih društvenih grupacija i prevazilaženjem ograničenosti postojećih društveno-ekonomskih formacija.

·         Frojdova teorija psihoanalize-pokušava da objasni različite psihičke pojave(omaške,snove, neuroze),pretpostavkom da postojanja potisnutih nesvesnih želja i nagona.

Naučni sistem

Naučni sistem

Je jedinstven skup znanja(činjeica,zakona,teorija)koja su medjusobno povezana i sređena na osnovu izvesnih principa.

°         Najsavršeniji sistem nalazimo u matematici.Čuveni je geometrijski sistem nalazimo u najegzaktnijoj nauci-matematici.Čuveni je gepmetrijski sistem Euklida koji je živeo u Aleksandriji.

°         Krajem 19.veka stvorio je David Hitler jedan jos savršeniji geometr.sistem.Otprilike u tome vreme stvoreni su i prvi sistemi aritmetike.

°         Na sličan način je Njutn pokušao da stvori sistem mehanike polazeći od tri osnovna principa kretanja.U novijoj fizici Dirak je stvorio sistem u kome je pokušao da poveže rezultate Ajnštajnove teorije relativnosti i kvantne mehanike.

°         U hemiji je čuveni periodni sistem Mendeljeva,u kome su svi hemijski elementi poređani s obzirom na porast njihovih težina,pri čemu se uočava pravilno ponavljanje osnovnih hemijskih svojstava.

Dokazivanje zakona održanja mase

Proveravanjem određenih hipoteza,odnsno pretpostavki naučnici su vremenom dolazili do različitih naučnih zakona.Jedan od takvih zakona jeste zakon održanja mase koji podrazumeva da  će masa reaktanata biti jednaka masi proizvoda reakcije.Ovaj zakon može da se dokaže na različite načine a u  jednom od tih načina će nam poslužiti reakcija sirćetne kiseline i sode-bikarbone.Potrebno je u epruvetu dodato određenu količinu sirćetne kiseline(po mogućnosti 4%),a zatim na epruvetu dodati balon u kome će se nalaziti određena količina sode-bikarbone.Ceo ovaj sistem treba dorbo izolovati kako ne bi došlo do određenih gubitaka.Pre samog eksperimenta treba izmeriti masu epruvete balona,sirćetne kiseline i sode bikarbone pojedinačno a zatim sodu koja se nalazila u balonu na epriveti istresti u epruvetu sa sirćetnom kiselinom.Ono što će se tada desiti jeste da će se balon naduvati zbog oslobađanja ugljen-dioksida koji će naduvati balon i potrebno je zatim izmeriti takav novonastali sistem i proveriti da li je masa tog proizvoda uključujući epruvetu i balon jednaka masi pre izvršene reakcije.Ako jesu zakon održanja mase je dokazan!

AJNŠTAJNOV PARADOKS U ŠOLJICI ČAJA :

U šoljici pomoću štapića ili kašičice zavrtimo vodu s listićima čaja koji su se prethodno dobro natopili i posmatramo šta će se dogoditi kada prestanemo mešanje. Intuitivno, očekujemo da će svi listići čaja biti na dnu čaše uz ivicu šolje.
Ali događa se upravo suprotno. Svi listići čaja zbog centrifugalne sile odlaze ka zidu šoljice. Zbog trenja sa zidom šolje, brzina tečnosti uz ivicu se smanji, čime se smanjuje i dinamički pritisak, a statički se pritisak poveća, pa je sila na listiće čaja usmerena prema sredini gde je manji pritisak. Tako se na sredini dna čaše napravi gomilica listića čaja.

Ova pojava je paradoks u šoljici čaja ili Ajnštajnov čaj.

Paradoks je objašnjen 1926. godine. Naime, tada je Albert Ajnštajn objavio svoj članak.

80 godina kasnije inženjeri iz Melburna su konstruisali prototip mašine koja će smanjiti količinu uzorka krvi za analize holesterola i šećera u krvi. Potrebno je usavršavanje uređaja i analizator će stati u džep. Za analizu će biti potrebne mikroskopske količine krvi. Nema više straha od velikih epruveta i igala.

Naučni zakoni

Centrifugalna sila:Centrifugalna sila je posledica ubrzanog kretanja referentnog sistema.Tačnije posledica centripetalnog ubrzanja tela usmerenog ka centru kružne putanje i otpora koji pruža telo ovom ubrzanom kretanju.

NAUČNI ZAKON

Naučni zakoni su objektivni, stalni, opšti I nužni odnosi među pojavama stvarnosti.

Objektivni su jer ne zavise od ljudske volje, stalni su, tj.Konstantno deluju u toku izvesnog (obicno veoma dugog) vremenskog intrvala; opšti su, jer ne važe za pojedinačne slučajeve već za cele klase slučajeva (obično veoma obimne klase), nužni su, jer deluju kad god su dati izvesni uslovi.

Na primer, zakon gravitacije postoi nezavisno od ljudi I ljudske delatnosti, od toga da li ga mi znamo ili ne, konstantno deluje bez promene u toku miliona godina, za sva fizička tela I to nužno: dovoljno je da dva tela imaju masu pa da se uzajamno privlače silom koja je obrnuto srazmerna kvadratu njihovog rastojanja.

Kada jednu hipotezu opšteg karaktera višestruko proverimo (kada dostigne visok stepen verovatnoće) imamo pravo da smatramo da ona realativno adekvatno

odgovara jednom prirodnom zakonu. Tada ona dobija status naučnog zakona.

Naučni zakon je stav koji relativno dobro opisuje jedan prirodni zakon.

Na osnovu čega možemo jednu proverenu hipotezu smatrati zakonom. Šta nam daje pravo da verujemo da ona opisuje jedan prirodni zakon.

Proveravanje se sastoji u izvođenju takvih posledica iz jedne hipoteze koje opisuju konkretne dogadjaje koji treba da se dese u budućnosti. Ovakva predviđanja se mogu ostvariti samo ako u prirodi postoji izvesna pravilnost i ako ta hipoteza relativno tačno izražava neke od takvih objektivnih odnosa.

Istorija nauke je, pored ostalog i istorija uspešnih predviđanja. Astronomija je dosada zabeležila niz otkrića nebeskih tela (planete Neptu i Pluton), pre nego što

su uopšte bila viđena teleskopom. Naročito je prvo među njima, otkriće Neptuna - francuskog astronoma Leverjea – zadivilo svet. Već dugo pre toga u kretanju planete U rana bila su zabeležena odstupanja od njene idealne putanje određene Keplerovim zakonim, odnosno zakonom gravitacije. Leverje je postavio hipotezu da su ti poremećaji izazvani gravitacionim dejstvom jedne, tada nepoznate, planete koja se nalazi jos dalje od sunca nego Uran. Na osnovu zakona gravitacije izračuna je položaj te planete i Nemac Gale ju je tamo i pronašao.

To je bila jedna od mnogih ubedljivih potvrda da je Njutnova formula, po kojoj se dva tela uzajamno privlače silom upravo srazmernom njihovim masama a obrnuto srazmernom kvadratu njihovog međusobnog rastojanja, daleko više od obične hipoteze, od običnog nagađanja koje treba da zadovolji ljudsku radoznalost. Sasvim je neverovatno da bi Gale, usmerivši teleskop u jednu tačku u bezmernom nebeskom prostranstvu, uspeo da tamo zaista pronađe jednu dotle nepoznatu planetu, da Njutnova formula, od koje se pošlo, nije izražavala jedan realno postojeći odnos između Urana, Neptuna i Sunca.

Sa druge strane, zaključci do kojih je došao Georg Mendel, proučavajući pojave nasleđa, naročito njegovo pravilo cepanja, bili su proveavanjem tako višestruko potvrdjeni, da se danas više ne mogu smatrati hipotezama. Kada god ukrštamo dve vrste beljaka ili životinja, pri čemi se roditelji razlikuju u samo jednoj osobini (npr žuti i zeleni grašak), dobijamo u prvoj generaciji jedinke koje se u toj osobini medjusobno ne razlikuju, bilo da su sve slične samo jednom od roditelja (dobijaju se samo zrna žutog graška) bilo da sve imajuprelazni tip date osobine (biljka nićurak sa crvenim i belim cvetovima daje bastarde ružičastih cvetova). Međutim, u drugoj generaciji dolazi do cepanja osobina. Ukoliko je jedna od njih dminantna (na primer, žuti grašak), a druga recesivna (zeleni grašak), dobija se razmera 3:1 (na svaka tri zrna žutog, dobija se jedno zrno zelenog). Ukoliko su u prvoj generaciji dobijene jedinke sa prelaznom osobinom (ružičasti noćurak), u drugoj s generaciji obavlja cepanje 1:2:1 (jedan crveni cvet, dva ružičasta i jedan beli).

Ponavljanje ove pravilnosti u velikom broju slučajeve bilo bi veoma neverovatn da nije u pitanju jedan objektivni prirodni zakon.

Newtonov opšti zakon gravitacije kaže: između svaka dva teela u Svemiru javlja se privlačna sila koja je razmerna proizvodu njihovih masa, a obrnuto razmerna kvadratu udaljenosti njihovih središta.
Newton je, navodno, promatrao pad jabuke sa stabla i razmišljao je o sili koja privlači jabuku da padne na tlo. Pritom je došao do spoznaje da je ista sila koja privlači jabuku prema tlu uzrok stalnom padanju Meseca u orbiti oko Zemlje. Na istom načelu temelje se i sva ostala gibanja u Sunčevom sistemu